Filozofija medija: mediji i inteligencija

FILOZOFIJA MEDIJA: MEDIJI I INTELIGENCIJAApstrakt: Tekst se bavi preispitivanjem "inteligencije" veštačke inteligencije.Inteligencija se dovodi u vezu sa intelektom, koji se razlaže na razum i um.Posredstvom niza primera, demonstriraju se relacije koje se uspostavljaju između veštačke inteligencije i ljudskog razuma, te se pokazuje analogija koja se uočava između mašinske (AI) inteligencije i instrumentalnog razuma, sagledano u kontekstu kapitalističkih društveno-ekonomskih odnosa.U članku se takođe sugeriše da veštačka inteligencija, u današnjem stadijumu razvoja, nije sposobna da zameni čovekovu delatnost koja je diktirana umom; to se, pre svega, odnosi na težnju ka slobodi, kreativnost, donošenje moralnih odluka.Iako se čini da veštačka inteligencija, u nekim situacijama za koje je trenirana, nastoji da moralno odlučuje ili stvara, njena praksa svodi se na puko korišćenje logičkih operacija, analitiku ili jezičko kodiranje koje je čisto utilitarne prirode; u najboljem slučaju, AI može da simulira umne radnje, ali bez razumevanja, svesti šta čini i preuzimanja odgovornosti za učinjeno.Ključne reči: inteligencija, intelekt, veštačka inteligencija, razum, um, kapitalizamPoimanje inteligencije do danas je diskutabilno i za istraživače predstavlja otvoreno pitanje.Termin 'inteligencija' , kako je poznato, potiče od latinskog glagola 'intelligere' , što znači -"shvatiti" ili "razumeti".Sam glagol 'intelligere' sastoji se od prefiksa 'inter-' (koji znači "međusobno" ili "između") i 'legere' ("birati" ili "prikupljati").Dakle, osnovno značenje reči je "birati između" ili "razlikovati", što pretpostavlja sposobnost da se prepoznaju razlike, razjasne činjenice i, eventualno, razumeju apstraktni pojmovi.Prvobitno značenje ovog pojma povezivalo se sa sposobnošću razumevanja i obrade informacija, dok se kasnije ono proširilo na opštu sposobnost razmišljanja i rešavanja problema.U psihologiji, pojam inteligencije obuhvata širi spektar mentalnih sposobnosti, kao što su razumevanje, rešavanje problema, kreativnost, adaptibilnost, i dr.Mnogobrojni psiholozi razvili su različite modele shvatanja inteligencije; jedna od vodećih pretpostavki, koja je po našem mišljenju nonsens, jeste ta da se inteligencija može kvantifikovati, odnosno izmeriti -posmatrano u duhu kalkulantsko-robnih karakteristika kapitalističkog poretka.Slično, i u filozofiji pojam inteligencije obuhvata sposobnost razumevanja, učenja i rešavanja problema, ali je neretko shvatanje inteligencije usmereno i na specifičan način na koji se znanje stiče, koristi i organizuje.Pitanja o tome kako se inteligencija razvija i funkcioniše i koje su njene granice, ključna su u oblasti izučavanja filozofije uma, pa tako vuksanovic.