Кратки роман Људи говоре Растка Петровића

КРАТКИ РОМАН ЉУДИ ГОВОРЕ РАСТКА ПЕТРОВИЋА Сажетак: Прототипски роман представља читаву мрежу токова радње, која се, осим на главног протагонисту, фокусира и на друге ликове.Интерес аутора за свет који се приказује дели се тако на више фигура, чија се карактеризација спроводи у наизменичном разграничавању.И премда нека појединачна фигура може бити блиска или далека аутору, она га може заступати тек у констелацији са свим другим фигурама.За разлику од прототипске драме, у којој се ликови сучељавају једни с другима без посредника, тако да их тек читалац / гледалац до краја осмишљава, у роману се приповедач појављује као стварни посредник, који има посебну тежину, која се и у процесу тумачења мора узети у обзир.У центру прототипске приповетке је један лик, тако да остали протагонисти функционишу мање-више као "подупирачки ликови", који у тексту играју неку улогу утолико што (на основу сличности и/или разграничења и опозиција) истичу и појашњавају одређене црте главнога лика.Приповетка при томе донекле надокнађује комплексност романа тиме што она, захваљујући свом ограниченом обиму, омогућава да се и најситнији детаљи могу задржати у сећању и у свести тумачити током целог текста, слично као у песми, чији се елементи више-мање симултано перципирају као један истовременски, свеприсутан "простор речи".При томе се приповетка разликује од прототипске лирске песме или поеме опет по томе што се централни лик описује "извана", односно он не представља један "лирски субјекат", који све о чему се говори подређује свом расположењу, пресудном за кохеренцију текста.У раду ће бити речи и о томе како се представљају констелације ликова, како се изоштрава фокус на детаље и како се врши лирско перципирање света у једном кратком роману као што је то Људи говоре?, о коме Марко Ристић каже да је реч о делу које је роман или новела, повест или дијалог, односно дијалогисани одломак једног транспонираног путописа, а можда пре свега једна поема.Кључне речи: роман, приповетка, новела, поема, епизодично и семантичко памћење, лирски поглед на свет, развој лика У Књижевном речнику (Sachwörterbuch der Literatur) аутора Гера фон Вилпертa (Wilpert 1989: 494) кратки роман се дефинише као "недовољно дефинисана међуформа" између дуге и кратке епске форме и упућује се на појмове роман и новела (приповетка).Овај дефиницијски поступак биће полазишна основа рада пре него што пређемо на Петровићево дело Људи говоре.