POSTMODERNE PERSPEKTIVE U VASPITANJU I OBRAZOVANJU: DEKONSTRUKCIJA, REFLEKSIJA I PARTICIPACIJA

U radu se razmatraju postmoderne perspektive o sistemu obrazovanja i vaspitanja, koje su zasnovane na međusobno isprepletanim polazištima poststrukturalizma, socio-kulturne teorije, sociologije detinjstva, kritičke pedagogije i pedagogije odnosa. Navedene postavke se zatim sistematizuju kroz diskusiju o njihovom doprinosu rekonceptualizovanju predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Polazište čini rasvetljavanje političke dimenzije i vrednosne zasnovanosti, a samim tim i represivnih i osnažujućih potencijala obrazovanja i vaspitanja, te ukazivanje na značaj problematizovanja i dekonstruisanja dominantnih diskursa i preispitivanja vrednosti koje oblikuju programe i praksu. Kroz konceptualnu analizu i kritičko promišljanje teorija, praksi i diskursa o programima i kvalitetu vaspitanja i obrazovanja, ističe se značaj kontekstualno primerenog pristupa praksi, kao kompleksnom sistemu građenja odnosa i zajednice učenja, u kojoj se neguju dijalog i otvorenost za različite perspektive i teži osnaživanju dece. Rad poziva na etičku i profesionalnu odgovornost u kreiranju prostora za zajedničko promišljanje i kritičko preispitivanje, kolaborativno rasuđivanje i autentičnu participaciju svih aktera u građenju kvaliteta i transformisanju prakse u svetlu postmodernih perspektiva.