KONSTRUKTIVISTIČKI PRISTUP NASTAVI: KA REDEFINISANJU ULOGA UČENIKA I NASTAVNIKA I PROCESA EVALUACIJE

Konstruktivizam predstavlja savremenu obrazovnu paradigmu koja polazi od shvatanja učenja kao aktivnog, kontekstualnog i socijalno uslovljenog procesa u kome učenici konstruišu znanje na osnovu prethodnih iskustava. Iako su njegove teorijske osnove oblikovane kroz dug razvoj pedagoške i psihološke misli, konstruktivizam je tek u poslednjim decenijama stekao značajno mesto u obrazovnim politikama i praksi savremenih obrazovnih sistema. Cilj ovog rada jeste da se teorijski razmotre osnovne postavke konstruktivizma kao obrazovne paradigme i da se analizira njegov uticaj na oblikovanje nastavnog procesa. Poseban akcenat stavljen je na promene u organizaciji nastave, koje podrazumevaju transformaciju uloga nastavnika i učenika u konstruktivistički orijentisanom okruženju za učenje i na konstruktivistički pristup vrednovanju i ocenjivanju. On se odlikuje formativnom, kontinuiranom i procesno usmerenom evaluacijom, uz primenu samoocenjivanja, vršnjačkog i kolaborativnog vrednovanja, kao i savremenih evaluacionih alata. Shodno iznetim postavkama, zaključuje se da konstruktivistička nastava, uprkos određenim teorijskim i praktičnim izazovima, predstavlja značajan okvir za unapređenje kvaliteta obrazovanja i razvoj ključnih kompetencija učenika u savremenom društvu.