О НЕКИМ ФОНЕТСКИМ И МОРФОЛОШКИМ ЦРТАМА МАЛОГ БУКВАРА ЗА ВЕЛИКУ ДЕЦУ МИХАИЛА МАКСИМОВИЋА (1792)

У овом раду анализираћемо неке фонетске и морфолошке црте народног језика Максимовићевог дела Мали буквар за велику децу из 1792. године. Тај народни језик овога аутора припада данашњем шумадијско-војвођанском дијалекту којим је, заправо, писао велики број наших писаца-екаваца сла- веносрпског периода с краја XVIII и из првих деценија XIX века. Наш циљ је да утврдимо да ли се и колико Максимовићева шумадијско-војвођанска дијалекатска припадност, када су у питању фонетске и морфолошке црте, подудара са нашим данашњим српским књижевним језиком. Једна од бит- них и очекиваних црта јесте екавизам, који је и основна одлика Максимо- вићевог језика. Међутим, у његовом језику налазимо и примере са икавиз- мима, чиме се, иначе, одликују, поред других, и данашњи говори шумадиј- ско-војвођанског дијалекта. Такође, овом анализом желимо да утврдимо да ли језик овог Максимовићевог текста одликује и присуство славеносрпског језичког слоја у одређеном степену, као и рускословенска лексика, што није ништа необично за писце славеносрпског периода, којем је припадао овај писац.