НАД „СРПСКИМ НАРОДОМ И ЊЕГОВИМ ЈЕЗИКОМ” ПАВЛА ИВИЋА

Књига П. Ивића Српски народ и његов језик (1971) појавила се у време кри- зе југословенске федерације и првих озбиљнијих сепаратистичких покрета на западу земље. Они су се одвијали под плаштом бриге за очување језич- ког те и националног идентитета тамошњих народа, и то најпре Хрвата (нпр. Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, 1967; Standardni jezik, Д. Брозовића 1970). Ивићева књига је указала на злоупотребу језичкога питања у политичком деловању у СФР Југославији, као и на слабљење југо- словенског државног јединства као последицу тога. У том светлу је упозори- ла и на националну угроженост српског народа изван Србије у новонасталим околностима, његово право на очување националног идентитета и сопствене културе, на књижевнојезичке посебности, па и властито национално име у називу језика и др. Антисрпски заснованој југословенској комунистичкој вла- сти, на челу с Ј. Брозом, ревносним аустријским капларом из Првог светског рата, потоњим хрватским комунистом и доживотним председником СФРЈ, Ивићева књига није могла годити, што ће имати своје последице и по аутора и по његово дело. Додуше, она ће свој дисидентски статус унеколико сачувати и у потоњим временима, након званичнога пада титоизма.