СЕМАНТИЧКИ ДИЈАЛЕКТИЗМИ У ВРАЊСКИМ ПОСЛОВИЦАМА ХАЏИ ТОДОРА ДИМИТРИЈЕВИЋА

У овом раду смо анализирали семантичке дијалектизме на материјалу ‘Врањских пословица’ Хаџи Тодора Димитријевића. Циљ анализе јесте да при- кажемо територијално ограничене семантичке варијације и механизме њиховог настанка, и на тај начин откријемо како чланови врањске говорне заједнице концептуализују различите феномене стварности. Анализа корпуса усмерена је на поређење значења које лексема има у стандардном језику и врањским по- словицама, као и утврђивање механизама семантичких померања. За разграни- чавање стандарднојезичких и дијалекатски маркираних значења користили смо Речник српског језика Матице српске (2007) и Речник говора југа Србије Мом- чила Златановића (2014). Анализа је показала различите семантичке варијације лексема у односу на њихово општепознато, стандарднојезичко значење, у чијој су основи следећи механизми: 1. метафорички и метонимијски пренос значења у процесу полисемије, 2. ширење и сужење значења, 3. модификација значења, 4. успостављање потпуно новог значења у процесу хомонимије. Номинати до- бијени у процесу измене значења врше различите функције – референцијал- ну, функцију евалуације и функцију избегавања директне номинације. Специ- фична значења и механизми по којима се та значења успостављају јесу одраз дијалекатске језичке слике света. Највећи број лексема код којих је дошло до семантичких промена јесу оне које се односе на домен човека, што указује на антропоцентричност као битно својство концептуализације различитих сегме- ната ванјезичке стварности од стране дијалекатске језичке личности.