АГЕНЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Управно правна дјелатност и ширење обима послова из опсега управног дјеловања, захтјевало је истинску потребу за ширењем „скромног“ државног апарата. Као пандан државном апарату тј. јавноправним органима, појавиле су се по узору на амерички модел, самостална и независна „правна тијела“ у виду Агенција. Баш амерички модел „агентирања“ највише je утицао на развој агенција Европске уније. Као продужена рука између политике и јавне управе, агенције су се нашле у „сивој зони“ правног поднебља Европске уније. Многи правни теоретичари заговарају ову врсту „истурене“ јавне управе која помаже са растерећивањем већ сада „затрпане“ управе Европске уније, међутим предмет многобројних анализа јесте начин рада, функционисања, као и спровођење „правног еха“ – начела, на којима почива и сама Европскa унијa. Други разлог битности „европског агентирања“ почива у томе што су Европске агенције модели по којима и на којима почивају све друге агенције унутар сваке чланице понаособ. Важност је суштинска, правилна процјена и концептуализација води ка законитости и других агенција унутар самосталних правних оквира понаособ. Аутори у раду настоје да приближе значај и особеност јавних агенција Европске уније, почев од њиховог организацијског, правног и начелног дјеловања. Основна хипотеза рада да су „јавне агенције нужност и потреба, али осмишљене и контролисане на законит начин“ у раду ће се доказати и испоставити као тачна.