ВРАЊАНСКА ПЕСМА КАО ЕКСПРЕСИВНИ ЖАНР

Током 2010. и 2012. године започела сам истраживање врањанског мелоса и сакупила и транскрибовала 56 песама, дакле, из краја из којег и сама потичем. Драгоцене информације које сам добила од интерпретатора – извођача тадашње врањанске градске песме усмериле су моје истраживање јер сам уочила да се Врање као изузетно чулна средина везује за посебну експресивност песама неодвојивих од осећања мерака, севдаха и дерта. Због тога се у уводним поглављима првог дела овог рада осврћем најпре на музичку културу Врања у време Боре Станковића као и на његов утицај у одређивању специфичног географског и музичко-културног простора овог подручја. Затим следи анализа музичко-поетских компоненти записа, њихов поетско-структурни план, метро-ритмичко обликовање и анализа мелодија сакупљених песама у хемиолној метрици и дистрибутивном ритмичком систему, као и у парландо-рубато ритмичком систему. Повезивање самих мелодија песама са осећањима и музичким гестовима које оне производе било је пресудно да други део ове студије (који објављујемо у следећем броју часописа) усмерим на процес музичке семиозе, односно на утврђивање поменутих музичких гестова из аспекта методе Роберта Хатена. У прилогу на крају рада налазе се нотни примери свих сакупљених песама.