СУДБИНА ТУРСКИХ САКРАЛНИХ ОБЈЕКАТА У ПРОЦЕСУ СТВАРАЊА МОДЕРНИХ ДРЖАВА БАЛКАНСКИХ НАРОДА У 19. ВЕКУ

У оквиру теорије деосманизације и њених хронолошких оквира, рад се бави судбином џамија као турских сакралних објеката у периоду ослобађања Грчке, Србије, Црне Горе и Румуније од турске власти, односно у процесу стварања њихове државне независности. Осврћући се на методолошке проблеме и изазове приликом проучавања турског културног наслеђа на Балкану, у раду је посебна пажња посвећена односу периферија – центар, који је од кључног значаја за разумевање стила провинције у наративу османске/ турске културне историје. У циљу стицања нијансираније слике судбина џамија на Балкану, дати су многобројни примери који сведоче њиховој физичкој деструкцији, конверзији у хришћанске храмове као и позитивним примерима пренамене.