Kontrola zaraznih bolesti i njeni efekti u 21. veku: nužnost primene novih strategija

Posmatrajući epizootiološku situaciju u poslednjoj deceniji XXI veka, ne samo u Evropi i regionu, već i na svetskom nivou, možemo da zaključimo da ona prevazilazi i najpesimističnija predviđanja. Pojava davno iskorenjenih bolesti kao i onih koje nikada ranije nisu registrovane u Evropi, ukazuje da su promene širom sveta i ekosistema u kome živimo, globalne i brze. U kontekstu novih prilika, vidljive su slabosti i mane postojećih sistema kontrole. Na osnovu mnogobrojnih iskustava velikog broja evropskih zemalja s aktuelnim zaraznim bolestima, možemo da zaključimo da otkrivanje prvih slučajeva neke bolesti, po pravilu, kasni. Na činjenicu da se naročito opasne zarazne bolesti otkrivaju prekasno, utiču i očekivanja i znanja koja imamo o njima. Kontrola zasnovana na otkrivanju kliničkih slučajeva je problematična i zbog često, veoma blagih simptoma zbog kojih se gube prvi slučajevi, a naročito opasne zarazne bolesti ulaze u tihi režim širenja. Klasična kontrola podrazumeva pasivni nadzor (prijava kliničkih slučajeva), laboratorijsku potvrdu, eutanaziju, retko vakcinaciju i druge profilaktičke mere kao i primenu biosigurnosnih mera na farmama. Imajući u vidu sve češće pojavljivanje epizootija, jasno je da primena novih strategija u njihovoj kontroli postaje nužnost.