Alternative solutions for using peat in nursery production of species from the genus Vaccinium sp.

jujući pogodnim fizičkim i hemijskim karakteristikama, omogućava kvalitetnu proizvodnju sadnica ukrasnih biljaka. S druge strane, tresetišta su jedan od najosetljivijih ekosistema i važan su faktor za ublažavanje poplava, eroziju zemljišta, skladištenje i filtraciju vode. Shodno tome, kako direktno utiču na ciklus vode i ugljenika na lokalnom i globalnom nivou, očuvanje tresetišta, priznato je na globalnom nivou kao ključna komponenta zasnovana na prirodi i rešavanju problema klimatskih promena. Uzevši u obzir degradaciju tresetnih ekosistema, rastuće troškove eksploatacije i klimatske promene, od globalne važnosti je istražiti i implementirati supstrate koji će efikasno zameniti treset. Poslednjih decenija se intenzivno traže alternativna rešenja širom Evrope, kako bi se smanjila, čak i ukinula primena treseta u hortikulturi. Cilj ovog istraživanja je pronalaženje supstrata koji bi uspešno zamenili korišćenje treseta u hortikulturnoj proizvodnji Vaccinium corymbosum ‘Duke’. Poseban naglasak je stavljen na podizanje ekološke svesti stanovnika i podsticaj da se u Republici Srbiji uvede legislativa koja će regulisati načine, količinu korišćenja i distribuciju treseta u našoj zemlji, a samim tim zaštititi staništa treseta rasprostranjena na teritoriji Srbije i očuvati njihov biološki diverzitet. Ogled je sproveden u rasadniku Šumarskog fakulteta, gde je testirano ukupno 11 različitih supstrata za gajenje borovnica. Supstrati su se sastojali od različitih kombinacija treseta, borove kore, humusa, glistenjaka, peska, vermikulita, kompostnog supstrata, hidrogela, kokosovog treseta i komercijalnih supstrata koji su sadržali dve vrste treseta. Praćene su i analizirane fizičke i hemijske karakteristike supstrata. Pored toga posmatrani su i evidentirani parametri rasta. Rezultati su obrađeni kroz deskriptivnu statistiku (minimalne i maksimalne vrednosti, standardna devijacija, koeficijent varijacije) i jednofaktorijalnu analizu varijanse (OneWay ANOVA). Dobijeni rezultati su ukazali da su tretmani 2 (treset 30%, borova kora 50%, humus 10% i glistenjak 10), 4 (kompostni supstrat 50%. borova kora 40%, vermikulit 10% i hidrogel) i 6 (kompostni supstrat 40%, borova kora 30%, kokos 30% i hidrogel) najbolja alternativa za gajenje vrste Vaccinium corymbosum ‘Duke’. Istraživanje je pokazalo da ovi alternativni supstrati mogu uspešno zameniti treset i ujedno mogu obezbediti adekvatne uslove za rast i razvoj biljaka, ali da postoji potreba za daljim istraživanjima. Dobijeni rezultati su od izuzetne važnosti jer otvaraju nove mogućnosti za održivu proizvodnju biljaka. U budućim istraživanjima ovi supstrati bi se mogli dodatno modifikovati uvođenjem novih ekološki prihvatljivih komponenata i testirati na drugim vrstama koje imaju slične zahteve prema supstratu. Ovaj rad predstavlja polaznu tačku za dalja istraživanja na ovom polju i doprinosi razvoju održive rasadničke proizvodnje u Srbiji.