Identification and pathogenicity of the species Cryphonectria carpinicola – a new cause of hornbeam tree decline in Serbia

Obični grab (Carpinus betulus L.) je široko rasprostranjena vrsta u Evropi (Jovanović, 1971; Finnie et al., 2007; Cvjetićanin i sar. 2016) i ima veliki ekološki značaj. U Srbiji je ova vrsta autohtona, a šume graba u šumskom fondu zauzimaju površinu od oko 118.800 ha (Banković et al., 2009). U nizijskim, plavnim šumama obični grab se javlja kao higrofilni pratilac hrasta lužnjaka (Q. robur L.) i može značajno da ugrozi obnavljanje ove vredne vrste (Bobinac, 2008; Bobinac et al., 2019). Ova vrsta poseduje sposobnost brze regeneracije biljnih delova oštećenih nakon rezidbe (Rocchi et al., 2010), te se njegovi brojni varijeteti i forme često koriste u urbanim sredinama. Pored toga, obični grab je našao primenu u poboljšanju kvaliteta zemljišta, sprečavanju klizišta i stabilizaciji nasipa (Rocchi et al., 2010). Utvrđeno je da je grab domaćin većeg broja parazitskih i saprotrofskih gljiva koje narušavaju njegovu stabilnost i dovode do propadanja stabala. Istraživanjima Karadžića (2011), na običnom grabu u Srbiji registrovano je 55 različitih vrsta gljiva, uključujući pet na lišću, 22 na kori i 28 vrsta uzročnika truleži drveta. Međutim, u Srbiji je nedavno na propadajućim stablima graba zabeleženo i prisustvo novog patogena Cryphonectria carpinicola Rigling, Cech, Cornejo and Beenken (Milenković et al., 2024). Ova patogena gljiva je uzročnik nekroze kore i propadanja stabala, a opisana je relativno skoro (Cornejo et al., 2021). Vrsta C. carpinicola obrazuje žuto-narandžaste strome na kori zaraženih stabala običnog graba. Unutar stroma nalaze se bespolna plodonosna tela – piknidi, iz kojih se oslobađaju jednoćelijske, bezbojne konidije baciloidnog oblika, slepljene u vidu narandžastih ili svetložutih „crvuljaka“ (tendrils). Čiste kulture ove gljive imaju optimalnu temperaturu za razvoj na 25°C, dok je maksimalna 30°C. Micelija je u početku svetlijih tonova, a sa starošću poprima karakteristične narandžaste nijanse. Identifikacija ove gljive potvrđena je sekvenciranjem ITS regiona. Ova patogena glјiva je do sada registrovana u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Gruziji, Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Srbiji, Japanu i Hrvatskoj (Milenković et al., 2024; Papp et al., 2024; Nuskern et al., 2025). U Japanu je, pored bespolne, opisana i polna forma ove glјive (Cornejo et al., 2023b), što ukazuje na Istočnu Aziju kao region njenog porekla (Cornejo et al., 2023a). U Srbiji je za sada zabeležena na tri lokaliteta. Tokom godinu dana posmatranja zaraženih stabala, utvrđeno je da se nekroza širi oko 30 cm u aksijalnom i oko 5 cm u radijalnom pravcu, izazivajući oštećenja vretenastog oblika i sušenje delova debla iznad mesta infekcije. U testovima patogenosti na dvogodišnjim biljkama, ova vrsta je izazvala značajno duže nekroze u poređenju sa kontrolnom grupom, a prvi znaci mortaliteta zabeleženi su tri meseca nakon inokulacije