The effect of infection by pathogenic Phytophthora species on the vitality of horse chestnut seedlings (Aesculus hippocastanum L.)

jući širok spektar biljnih vrsta. Infekcije izazvane vrstama iz roda Phytophthora povezuju se sa ozbiljnim oštećenjima drvenastih vrsta i pojavom karakterističnih simptoma, poput rakrana i odumiranja stabala, što je sve češća pojava u prirodnim i urbanim ekosistemima. Globalna zastupljenost vrsta iz ovog roda povezana je sa njihovim širenjem iz rasadnika putem zaraženog sadnog materijala. Jedan od osetljivih domaćina vrsta iz roda Phytophthora je divlji kesten (Aesculus hippocastanum) koji ima visoku dekorativnu i funkcionalu vrednost, zbog čega se tradicionalno koristi u gradskim sredinama. Cilj našeg istraživanja je procena osetljivosti sadnica divljeg kestena na izabrane patogene iz roda Phytophthora. Ispitivanje je sprovedeno na dvogodišnjim sadnicama u polukontrolisanim uslovima, a za inokulaciju su korišćene čiste kulture vrsta: P. cactorum, P. × cambivora, P. citrophthora, P. plurivora i P. × serendipita iz kolekcije Laboratorije za fitopatologiju Šumarskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Posle merenja morfoloških parametara sadnica (dužine nadzemnog dela i prečnika korenovog vrata eksperimentalnih biljaka), izvršena je inokulacija navedenim vrstama pod koru živih biljaka. Ogled je trajao ukupno četiri nedelje, tokom kojih su mereni parametari fluorescencije hlorofila i praćeni su vizuelni simptomi bolesti. Po završetku ogleda, izmereni su dužina i obim nekroza na tkivu, posle čega je izračunata njihova površina. Na osnovu dobijenih podataka sprovedena je analiza varijanse (ANOVA) kako bi se utvrdila značajnost razlika između testiranih vrsta patogena. Rezultati su pokazali značajne razlike u patogenosti među proučavanim vrstama, pri čemu se vrsta P. plurivora izdvojila kao najagresivnija. Ona je izazvala letalani ishod kod većine testiranih biljaka (81.8%) i prouzrokovala 21.4 puta veće nekroze u odnosu na kontrolnu grupu. Analiza parametra Fv/Fm pokazuje da se tretman vrstom P. plurivora izdvaja sa statistički značajno nižim vrednostima (0.53) u poređenju sa kontrolom (0.81) i većinom ostalih tretmana. Ovo ukazuje na visoku osetljivost fotosintetičkog aparata, posebno na narušenu aktivnost fotosistema II (PSII) usled uticaja patogena na sadnice divljeg kestena. Takođe, P. citrophthora i P. × cambivora pokazuju statistički značajno odstupanje u odnosu na kontrolne biljke. Rezultati sugerišu da stepen uticaja na fotosintetičku efikasnost direktno zavisi od vrste patogena, pri čemu je Phytophthora plurivora pokazala najveću agresivnost, uzrokujući ozbiljne nekroze tkiva kambijuma i najizraženiji pad fotosintetičke aktivnosti kod sadnica divljeg kestena.