The most significant pathogens of plane trees, with special emphasis on root and stem base pathogens

n (Platanus × acerifolia) predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće korišćenih drvenastih vrsta u ozelenjavanju urbanih sredina. Zahvaljujući svojoj izuzetnoj adaptivnosti na gradske uslove, relativnoj otpornosti na aerozagađenje i specifičnoj estetici koju odlikuju krupno lišće i dekorativna kora koja se ljušti (Cvjetićanin i sar., 2016), platan ima ključnu ulogu u formiranju drvoreda i parkovskih prostora. Pored visoke ekološke vrednosti, ova vrsta u našim urbanim prostorima dostiže i značajnu starost. Ipak, vitalnost i stabilnost stabala platana u gradovima direktno zavise od njihovog zdravstvenog stanja, koje je u poslednje vreme sve više ugroženo delovanjem različitih biotičkih faktora. Stabla platana su domaćini većeg broja parazitskih i saprotrofskih gljiva koje narušavaju njihovu estetsku funkciju, urušavaju stabilnost i dovode do propadanja stabala. Istraživanjima Karadžića i saradnika (2019), na javorolisnom platanu u Srbiji zabeleženo je 18 vrsta parazitskih i saprotrofskih gljiva. Kao vrste od većeg značaja ističu se Apiognomonia veneta (Sacc. et Speg.) Höhn. i Erysiphe platani (Howe) Braun & Takam. na lišću i izbojcima, kao i Inonotus hispidus (Bull.) P. Karst., parazit drveta debla i grana. Međutim, istraživanjima zdravstvenog stanja stabala u različitim urbanim sredinama u Srbiji, na platanima je zabeleženo učestalo prisustvo parazitskih gljiva koje se javljaju na pridanku stabla. Naime, Ganoderma adspersum (Schulz.) Donk i Vanderbylia fraxinea (Bull.) Reid bile su veoma učestale parazitske vrste na korenu i pridanku. Obe gljive su uzročnici bele truleži lišćara, a do infekcije najčešće dolazi putem ozleda, te se one mogu okarakterisati kao paraziti rana. Takođe, ovim istraživanjem su na platanu u našoj zemlji po prvi put zabeležene i vrste Auricularia mesenterica (Dicks.) Pers. i kosmopolitska gljiva Schizophyllum commune Fr. Posebno treba istaći značaj gljive Vanderbylia fraxinea (ranije poznata kao Perenniporia fraxinea), koja ima značajan destruktivni potencijal i spada u energične uzročnike bele truleži pridanka lišćara. Optimum za razvoj ove gljive dostiže i 32,5°C, što predstavlja veliki rizik u kontekstu klimatskih promena. Pored razaranja pridanka stabala koja gube oslonac i lako padaju, zabeleženo je da se ova gljiva na platanu širi visoko u krošnju, gde razara vršne delove debla i grane. Ovo predstavlja veliki rizik po korisnike parkova i drugih urbanih ekosistema, te se Vanderbylia fraxinea smatra jednom od najagresivnijih gljiva truležnica lišćara