Услови стварања и фацијалне карактеристике бигрених акумулација Србије

Докторском дисертацијом обухваћено је испитивање пет хидролошки активних бигрених акумулација: бигар Сопотнице, бигар Гостиљске реке, бигрена акумулација Бигра, бигрена акумулација Бели Изворац и бигрена акумулација Градашнице, као и две фосилне акумулације: бигар Потпећа и бигрена акумулација код манастира Тумане. Анализа је обухватила: оптичка испитивања, хемијска испитивања, одређивања физичких својстава бигра, анализе стабилних и радиогених изотопа у бигру. Детерминисане су четири фације бигра: маховински бигар, алгални бигар, фитокластични бигар и ламинирани бигар. Постоји веза између заступљености одређене фације и динамике средине. Доминантна физичко-хемијска преципитација у динамичнијој средини доводи до формирања спарита, а доминантна биотичка преципитација у мање динамичнијој средини до формирања микрита. Порозност бигра и упијање воде варирају у изузетно широком опсегу. Апсолутна старост је одређена на два узорка - 5645 ± 30 BP (бигар Сопотнице) и 3090 ± 30 BP (бигар Гостиљске реке). Вредности δ18O варирају у опсегу од -10,79‰ до -8,05‰. Вредности δ13C варирају у опсегу од -11,33‰ до -6,50‰. Анализе стабилних изотопа указују да, без обзира на текстурне карактеристике, сви узорци одговарају бигру. Анализе стабилних изотопа указују на таложење из хладних, слатких вода. Угљеник је пореклом атмосферски и земљишни, уз мањи принос тешког изотопа угљеника из растворених кречњака. Поређењем анализа стабилних изотопа (δ18O и δ13C) у бигреним акумулацијама у Србији са подацима из других делова Европе, утврђено је да су вредности изотопа кисеоника значајно ниже у Србији, док су вредности изотопа угљеника нешто ниже у односу на остале акумулације.